1. Пред{1}}третман супстрата
Очистите подлогу пре уградње, уклањајући сву прашину, мрље од уља и лабав малтер. Подлога може бити мало влажна, али мора бити без стајаће воде или подручја са шупљим мрљама (деламинација). Ако површинске неправилности прелазе 3 мм, потребно је претходно третирати нивелисање како би се спречило да плоче остану без ослонца (стварање празнина) након уградње.
Планирајте распоред и обележите смернице унапред, обезбеђујући да спојеви плоча избегавају центар тушева и локације цеви или вентила. Померите спојеве плоча; избегавајте „попречне- спојеве“ где се четири угла плоче спајају у једној тачки. Исеците плоче на величину помоћу дијамантског сечива и исеците отворе за цеви и вентиле на-лицу места. Загладите ивице ових изреза како бисте спречили оштећење површинског слоја мреже од фибергласа.
2. Причвршћивање плоча (методе на зиду у односу на под)
Монтажа на зид: Доступна су два начина причвршћивања-само лепљењем или комбинација самонарезних вијака од лепка и нерђајућег челика{1}}. За уградњу преко стубова/грађевинског оквира, пожељан је двоструки-метод фиксирања (лепак плус шрафови). Користите само{5}}завртње са подлошкама; поставите завртње најмање 15 мм од ивице плоче са размаком од 250–300 мм. Утопите главе завртња тако да стоје у равни са површином плоче или мало испод ње, али пазите да не продиру кроз цементни слој плоче. Оставите размак за ширење од 2–3 мм између дасака и 5–8 мм размак између дна дасака и пода да бисте спречили пуцање узроковано термичким ширењем или кретањем повезаним са влагом{15}}.
Подна инсталација: Пожељна је метода лепљења са пуном -покрићем. Нанесите равномеран слој лепка за плочице и на подлогу и на задњу страну плоче, а затим тапкајте гуменим чекићем да сабијете плочу и обезбедите да испод нема шупљих места. Одржавајте размаке од 2–3 мм између подних дасака и користите распоређени распоред; за велике подне површине морају се обезбедити и додатни дилатациони спојеви. Напомена: Употреба обичног цементног малтера као везивног средства за плоче је строго забрањена; недовољна чврстоћа везе може лако довести до одвајања дасака.
3. Хидроизолациона арматура за спојеве, унутрашње/спољне углове и продоре цеви (критични корак)
Сви спојеви плоча, унутрашњи углови, спољни углови и тачке продирања цеви захтевају појачање. Прво попуните празнине флексибилним водоотпорним малтером за заптивање и уградите траку од фибергласа отпорне на алкалије{1}}; центрирајте мрежасту траку преко фуге, притисните је глетерицом у малтер да бисте елиминисали мехуриће ваздуха, и-након почетног очвршћавања-нанесите танак слој малтера да потпуно прекрије мрежасту траку.
Унутрашњи углови би у идеалном случају требали имати заобљен прелаз како би се концентрација напрезања минимизирала. Око цеви и вентила проширите водоотпорну арматурну траку и обезбедите потпуно заптивање. У областима које су подложне продуженом излагању води, као што су туш кабине, додатни слој течне водоотпорне мембране може се нанети преко целе површине да би се обезбедила двострука хидроизолациона заштита и додатно смањио ризик од цурења. Удубљења за шрафове такође морају бити испуњена и запечаћена малтером како би се елиминисали потенцијални путеви за улазак воде на рупама за завртње.
4. Очвршћавање и постављање плочица
Након што је слој за заптивање спојева завршен, потребан је период очвршћавања од 24–48 сати (продужите ово време у окружењима са ниским-температурама); полагање плочица може почети тек када се заптивни материјал потпуно осуши. Користите методу танког{4}}полагања плочица са компатибилним полимерним лепком за плочице, наносећи лепак директно на површину подлоге. Не препоручује се постављање-цементног малтера са дебелим слојем, јер је подложан стварању шупљих тачака (недостатак адхезије).
Извршите стандардно очвршћавање након што је поплочавање завршено, а затим наставите са фугирањем.
Уобичајене грешке у конструкцији
1. Изостављање арматуре мрежасте траке на спојевима и коришћење само заптивача, што доводи до будућих пуцања спојева и цурења воде;
2. Неупуштање шрафова или заптивање рупа, претварање рупа за шрафове у тачке уласка воде;
3. Не остављају дилатационе празнине, узрокујући ширење плоче услед температурних промена и резултујући пуцањем плочица;
4. Употреба обичног цементног малтера за поплочавање, где недовољна чврстоћа везивања доводи до широко распрострањених шупљих места;
5. Постављање дасака директно на под без зазора на дну, дозвољавајући земљиној влази да континуирано еродира даске одоздо.
